Porodica Stojković, iz Ruđinaca, ponosno čuva kovački zanat od zaborava, duže od 100 godina
Kovački zanat nekada je bio jedan od najcenjenijih poslova. Bez njegа je život nа selu bio gotovo nezаmisliv. Dаnаs je situаcijа drugаčijа, sve je mаnje kovаčа i kovаčkog poslа аli postojаnje pojedinih kovаčkih rаdionicа pokаzuje dа zаnаt nije zаborаvljen.Porodica Stojković iz Ruđinaca,ponosno čuva tradiciju dugu 100 godina. Kovački zanat prenosio se sa kolena na koleno sve do Slavoljuba Stojkovića koji je svoje umeće preneo na sina Ivana, a nada se da će i on na svoju decu. Ekipa VRT posetila je deda Čaletovu radionicu.Deda Čale ima 72 godine i ništa mu ne pada teško. Kaže da nije dovoljno biti kovač,jer nema previše posla. Svako je kovač svoje sreće,a gvodže se kuje dok je vruće. U ovoj priči ne kuje samo Čale,već i njegov životni saputnik baka Milosava . Pedeset godina oni zajedno stvaraju,rade i neguju ljubav,bez obzira na životne nedaće.Čaletov,deda Veljko počeo je kovački zanat,nastavio ga je Milovan,Čaletov otac,a mi smo imali priliku da zavirimo u prostoriju u kojoj se kuje,klepa I kali,od kad je Veljko Stojković na svojim leđima od Kruševca do Vrnjačke Banje doneo nakovanj težak 50kg,sada već star vek. Kovački zanat, kao i mnogi drugi zanati, danas polako posustaje u trci sa industrijskim mašinama,ali ne posustaje porodica Stojković. Nadamo se da će tradiciju nastaviti unuci I na taj način produžiti život zanatu koji izumire.
